ИСТОРИЈАТ ОПШТИНЕ И ВАРОШИЦЕ КУЧЕВО

 

ИСТОРИЈАТ ПОРЕКЛА ДАНА ОПШТИНЕ КУЧЕВО

 

Рим и Византија били су присутни на простору Кучева и Браничева више од хиљаду година. За сво то време овај крај, богат рудама и племенитим металима, био је предмет њихове велике пажње и присуства. Нема цара ни владара од римских времена до данас који није копао злато у Пеку и брдима око Кучева. Зато се и сматра да је ова варошица у североисточној Србији веома стара насеобина.

На левој обали Кучајнске реке, близу њеног ушћа у Пек, формирао се римски град Гудускум који се сматра претечом варошице Кучево, па се справом може рећи да је то било старо Кучево.

Први писани документ за који се зна, у коме се помиње Кучево, јесте повеља Кулина Бана који датира из времена од 1180. до 1183. године када су босанске јединице, под Кулиновом командом, а на страни Византије, ратовале против великог српског жупана Стефана Немање поред осталога и око Браничева и Кучева. У тој повељи се каже да је босански бан Кулин зидао цркву када је „пленио кучевско загорје“. Из овога се да закључити да је Кучево постојало ко зна колико дуго, пре Кулинове повеље.

Кучево није било само име за једно насеље већ и за читав крај (област), које се у средњем веку обично спомиње заједно са Браничевом. Помен таквог Кучева имамо у 13. веку у повељи мађарског краља Ладислава IV из 1273. године када је извесни Георгије именован за бана Браничева и Кучева.

Браничево и Кучево је први пут потпало под власт српске државе у доба владавине Немањића – око 1290. године, а припојили су га краљеви Драгутин и Милутин после победе над бугарским одметницима/великашима (татарским властодршцима) браћом Дрмана и Куделина.

Средином 14. века (1358. године) помен Кучева налазимо у писмима дубровачких трговаца, док већ у Горњачкој повељи кнеза Лазара из 1379. године наилазимо на Кучево, али додуше као Крушевица, и ту се бележи прво званично појављивање Крушевице под тим именом.

И у турским летописима (бератима) спомиње се Кучево (нарочито у оном од 1. августа 1438. године када се каже „цар Мурат плени и попали Кучево и Браничево“).

Када је на Косову 1448. године потучена мађарска елитна војска коју је предводио Јан Хуњаци, помиње се да су те трупе прешле преко Дунава и кроз Браничево и Кучево стигле на Косово.

Године 1480. деспот Ђурађ у својој хрисовуљи спомиње села око Кучева.

Назив Крушевица задржаће се до касних година XIX века, а село Крушевица налазило се на месту данашњег Кучева. Према Владимировићевом рукопису, 1733. године се спомиње и назив Горња Крушевица где се каже да село Горња Крушевица има 13 домова, да место није имало цркву па о празник на службу у Тумане су ишли...

Дана 8. јула (по Јулијанском календару) 1882. године краљ Милан Први Обреновић доноси Указ да се село Горња Крушевица, седиште у срезу Звишком – округа Пожаревачког, прогласи варошицом, и да се то место од тада зове поново Кучево као некада. Овај се датум данас слави као Дан општине Кучево.

Среска зграда (капетанија), данашња зграда Општинске управе Кучево (Општине Кучево), носила је назив и „кнежев конак“. Кнежев конак је зидан од камена. Има скромну и лепу фасаду са орнаментима. Њу је подигао честити кнез Милош тридесетих година 19. века и наменио је за капетанију, капетанов стан и себи за конак кад благоизволи доћи у Звижд. По средини зграде је простран улаз. Лево крило зграде, од службеног улаза, служило је за канцеларије (службене просторије), а десно за капетанов стан. Подрум испод канцеларија служио је за апсану, а онај испод стана за оставу. Пространо двориште, на коме је данас зелена пијаца, служило је затвореницима за шетњу и друге потребе, а огромна столетна липа у дворишту служила је за одмор у дебелој хладовини. Ова зграда и данас постоји и задржала је свој спољашњи изглед.

Лепа фасада среске зграде је у разним временима дунђерским захватима била сасвим уништена, до непрепознавања. Лепота њене фасаде враћена је у њено првобитно стање тек 2002. године. Како је зграда одавно под заштитом државе, све се до детаља педантно вратило у првобитни изглед. Завод за заштиту споменика културе из Смедерева дозволио је само да се измене унутрашњи зидови у приземљу, као и кров у коме су данас смештене канцеларије, велики хол и вишенаменска конференцијска сала (скупштинска сала).

Извор: „Кучевачке новине“ број 18 од априла 2015. године,

Прилог припремио: ДМ

 

СЛИКЕ КУЧЕВА КРОЗ ИСТОРИЈУ

 

 


 (c) Copyright 2000 - 2010 StanCo IST , IST Grupa. Sva prava zadrzana. , RS Domeni