Билтен за информисање грађана општине Кучево "Кучевачке новине" је једини локални штампани информатор на територији општине Кучево. Основан је и постоји од децембра 2011. године.

Због великог интересовања наших суграђана, али и шире јавности, поједине активности, дешавања (прилоге) и обавештења објављиваћемо убудуће и путем сајта Општине Кучево (kucevo.rs) у посебно за то креираном менију "КУЧЕВАЧКИ ИНФОРМАТОР", а поједине видео презентације у подменију "ВИДЕО ГАЛЕРИЈА".

Контакт особа "Кучевачког информатора": уредник, приређивач, дизајн, прелом, графичка обрада, администратор, медијски сарадник... - ДАНЧЕ.

Мејл на који нам можете писати и слати материјал је: kucevacke.novine@gmail.com

Поштовани суграђани, хвала на указаном поверењу. Ту смо због Вас - ВАШЕ "КУЧЕВАЧКЕ НОВИНЕ" и "КУЧЕВАЧКИ ИНФОРМАТОР".


КУЧЕВО НЕКАДА - ОД ГУДУСКУМА ДО КУЧЕВА

Захваљујући племенитим металима, злату и сребру, простор Кучева и околине реке Пек и њених притока и околног прибрежја, познат је још од давнина. Неки подаци говоре да су на обалама ове златоносне реке златно руно тражили још Аргонаути.
Прво познато име насеља (тада римског утврђења у коме се складиштило злато, сребро и гвожђе добијено у оближњем руднику) је Гудускум и везује се за 128. годину нове ере за време владавине императора Хадријана који је и посетио овај рудник 173. године нове ере. У подграђу ове римске утврде вековима касније нићи ће насеље под именом Кучево.
Помен овог имена историја први пут бележи у 13. веку када угарски краљ Ладислав IV 1273. године именује Грегоријуса за бана области Кучева и Браничева, да би ова област ушла у састав немањићке Србије 1382. године као мираз уз снаху краља Милутина.
Падом Смедерева и доласком Турака у ове крајеве, губи се име Кучево, а област и насеља добијају име Крушевица. У време Милоша Обреновића називу се додаје Горња. Горња Крушевица 1882. године постаје средиште Среза Звишког, а 1886. године, на предлог историчара Милана Ђ. Милићевића, и уз подршку академика Стојана Новаковића, Кучеву се враћа његово старо име Кучево које и данас носи.
Од Гудускума до данашњег Кучева, овај градић у североисточној Србији, у средњем току реке Пек, траје скоро два миленијума.


КУЧЕВО ДАНАС


Данашње Кучево је административни, привредни, политички и културни центар општине. Експлоатација и прерада дрвета, рудна богатства и минерална налазишта, уз сточарство као водећу грану пољопривреде, главни су ослонац привредног развоја овог краја.
Сам град има 3944 становника (према Попису 2011). Налази се на надморској висини од 120 метара, док надморска висина у брдовитом делу досеже до око 500 метара. Обиље шума чине плућа овог краја и у њему је пријатно током целе године. У центру Кучева налази се хотел "Рудник" са 150 лежајева, затвореним базеном, теретаном, сауном, рестораном, малом и великом салом са око 600 места погодном за све врсте скупова, као и другим садржајима. У непосредној близини је пећина Церемошња, једна од најлепших пећина у Србији, као и друга, по лепоти не мање важна, пећина Равништарка. Захваљујући свему овоме, у Кучеву постоје добри услови за развој туризма (сеоског, викенд, ловног, авантуристичког, спортског, спелеолошког, археолошког, конгресног, манифестационог, излетничког, као и домаће аутентичне гастрономије...).


 (c) Copyright 2000 - 2010 StanCo IST , IST Grupa. Sva prava zadrzana. , RS Domeni